У сусрет Mеђународном дану жена, или Осмом марту – 50% попуст на упис

Као и претходних година, наша библиотека ће симболично обиљежити Међународни дан жена, или 8. март, и припадницама љепшег пола омогућити тај дан попуст од 50% на упис у библиотеку .

Због чега се празнује 8. март?

Жене запослене у текстилној индустрији су 8. марта 1857. године у Њујорку протестовале због лоших услова и ниских плата. Америчке раднице су тог дана марширале и захтјевале боље услове, радно вријеме у трајању од 10 сати дневно, повећање плата, право да гласају и, уопште, право на једнакост са својим мушким колегама. Скупу су присуствовале стотине жена, а протест је прекинула полиција. Ипак, неколико мјесеци касније, раднице у текстилној индустрији су основале раднички синдикат.Протести незадовољних жена од тог тренутка били су све чешћи, а један од најзначајнијих је одржан 1908. године, када је Њујорком марширало 15.000 жена, тражећи исто што и жене 1857. године – право гласа, веће плате и краће радно вријеме. Двије године касније – 1910, у Копенхагену је одржана Прва међународна женска конференција Социјалистичке интернационале, а том приликом је установљен Дан жена. Приједлог за обиљежавање овог датума дала је Клара Цеткин, чувена њемачка активисткиња за права жена. Већ 1911. године, више од милион жена је славило Дан жена у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији и Данској. Убрзо је у Русији Дан жена постао државни празник, а он се у совјетској ери обиљежавао као празник “Херојство радница”. Од 1975. године, коју су Уједињене нације прогласиле годином жена, овај празник је и званично Међународни дан жена. Данас се у част жена сваког осмог марта широм свијета одржавају бројне манифестације на којима се истиче успјех жена на свим пољима.

Право гласа по државама свијета:

Ране године 20.вијека: Шведска, Финска, Аустралија, Канада, Исланд, Њемачка, Аустрија
У периоду између два свјетска рата Албанија, Чешка, Словачка, САД, Ирска, Велика Британија, Турска, Португалија итд.
Након Другог свјетског рата: Југославија (1946), Француска (1944), Швајцарска (1971).
Земље у којима жене немају право гласа, или постоји цензус: Саудијска Арабија, Ватикан, Уједињени Арапски Емирати, Бутан, Либан.

Женама су биле потребне деценије и деценије да се изборе за право гласа. Стога, потребно је схватити ово право озбиљније – и не само њега већ и сва остала права која жене данас уживају, међу њима и право на образовање, право на развод, право на абортус, и сва остала права која се тичу сфере јавног дјеловања, али прије свега право на себе, свој живот и своје изборе.

(Подаци преузети из књиге „Неко је рекао феминизам“, која се може наћи у нашој библиотеци)