Двјеста година од објављивања Вуковог Српског рјечника

“Српски рјечник Вука Стефановића Караџића штампан је у штампарији јерменског манастира у Бечу 1818. године. Садржи 26.270 речи које су се користиле у говору народа у Србији, Срему и Војводини. Речи су протумачене (преведене) немачким и латинским описима и изразима.

Грађу за израду речника српског језика Вук Караџић почео је да сакупља још 1815. године на наговор Јернеја Копитара (1780–1844), цензора за словенске језике бечке дворске библиотеке. Вук је током 1815. и 1816. године боравио у манастиру Шишатовац, где је, уз помоћ пријатеља, песника Лукијана Мушицког (1777–1837) обрађивао речи које ће се наћи у речнику. Рукопис је био завршен већ 1816. године, али због недостатка средстава и полемика са неистомишљеницима објављен је 1818. године. Рјечник садржи предговор, списак пренумераната, граматику и таблицу са српском, неколико словенских и западних азбука, ради њиховог међусобног упоређивања. Сам речник штампан је у два ступца на свакој страни листа и броји 928 стубаца. Предговор Рјечнику Вук је написао у облику расправе упућене неистомишљеницима с којима је био у полемици. На крају текста предговора стоји датум 10. октобар 1818. године. Такође, био је свестан мањкавости које су биле присутне у првом издању Српске граматике, која је штампана 1814. године, па је у Српском рјечнику објавио и друго, проширено издање. Стога је ово прво издање речника било једно од најважнијих корака у борби за језик, јер је постављало за основу књижевног језика чист народни језик. Друго издање српске граматике је само шест година касније (1824) на немачки језик превео немачки писац Јакоб Грим (1785–1863).

Уметничка обрада марке: Марија Влаховић, академски графичар

Стручна сарадња: мр Елиана Гавриловић, Музеј Вука и Доситеја, Београд”