Одржана промоција књиге “Како се Живота мртав из рата пјешке вратио кући”
Промоција књиге, нашег суграђанина, Радомира Раша Јагодића “Како се Живота мртав из рата пјешке вратио кући”, одржана је у суботу 24. новембар, у пуној малој сали Дома културе. О књизи су говорили рецензент проф. Јована Остојић, аутор Радомир Јагодић, а специјални гост био је музичар Драшко Лаки Спасојевић. У наставку доносимо дио из рецензија:
[…]Рашо Јагодић “са забрињавајућом” лакоћом пише једно поглавље историје. Он пише историју укоричену опанцима, са мастиљавим траговима испод ноктију. Ова проза је лирски портрет ратних ожиљака из Првог светског рата(и осталих ратова), пуна чељади која кроз смрт и живот исто тумарају, марширајући заједно са својим крвницима. И ако је ова књига прозна, са тек неколико страница поезије, ја ћу је окарактерисати као књигу поезије. Зашто? Поезија се не може измишљати, проучавати. Она се ишчекује. То је нада која није вирнула у Пандорину кутију. Не због страха да ће бити заробљена, већ што она не познаје ропство[…] (из рецензије “Историја укоричена опанцима – или проза која себе посматра кроз поезију” Слободана Ристовића)
[…]Пажљиво одабрани тематско-мотивски комплекс – нијансирање, или пак изразито контрастрирање поетских слика, најчешће слика природе и рата, рађања и умирања – преносе једну дубоко хуманистичку идеју – умјетности која надживљује човјека – као усмена, или писана ријеч, као слика, као музика. Због тога се и сваки бол и страдање апстрахују у слику; сваки надљудски напор се овјековјечује у причу; сваки крик и плач у музику. Паратекстуални елементи – који у свакој причи, служе као смјернице, и свакако имају своју вриједност у контексту приче, али и читаве збирке, јер представљају сабрана поетска искуства од Хомера, до рок иконе Џима Морисона – свједоче о ауторовој високо профилисаној култури и ерудицији. Такође, она се открива и у честим референцама на класичну умјетност – музику и сликарство, или на културну историју других народа, али и у покушају ревитализирања појединих личности наше културне историје, као што је сликар Сава Шумановић, у причи “Сава”[…] (из рецензије “Карневализовани свијет Радомира Раша Јагодића” Јоване Остојић)