Изложба слика “Белези великих злочина” и представљање књиге “Усташки злочин у злочин у Старом Броду 1942 – У свјетлу њемачких докумената” Предрага Остојића

У оквиру Петровданских свечаности у Рудом је синоћ у Свечаној сали Дома културе отворена изложба „Белези великих злочина“ Музеја жртава геноцида из Београда аутора др Вељка Ђурића Мишине, настала 2016. године, поводом 75 година од почетка Другог свјетског рата. Тако су се слике ужаса Другог свјетског рата Милића Станковића од Мачве, Миленка Михаиловића, Зорана Туркана, Светлане Ковачевић Томић, Драгана Чубрића и других умјетника који су на платнима представили само сегменте злочина који је почињен у Другом свјетском рату над цивилним становништвом, не само у озлоглашеној НДХ, већ и на другим просторима тадашње Краљевине Југославије.

Упечатљиве су слике на којима је приказан лик Љубана Једнака, јединог преживјелог из усташког покоља Срба у Глинској цркви 1942, Дијане Будисављевић – Обексер, хуманитарке аустријског поријекла која је од сигурне смрти у усташким логорима спасла више од 15.000 дјеце, чија је кривица била само зато што су рођени као Срби. Присутни на изложби су имали прилику да виде и школску столицу учитељице Стане Окуке, која је била жртва усташког злочина у Пребиловцима, силована пред ученицима и преклана у учионици у којој су касније побијени њени ученици и ту доведени Срби. О раду Музеја и поставци изложбе говорили су сарадници Музеја жртава геноцида историчари Бојан Арбутина и Стефан Радојковић. У амбијенту изложбе представљена је и књига историчара Предрага Остојића „Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – У свијетлу њемачких докумената“, која говори о једном сегменту усташких злочина почињених на простору Босне и Херцеговине 1941-1945, који је кулминирао масовним убиством више хиљада српских цивила са подручја Лука Дрине – (општине: Власеница, Милићи, Дрињача, Братунац и Сребреница) и Сарајевско –романијског платоа од Олова и Кладња, Пала Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда у прољеће 1942.
Интересантно је да је аутор, између осталих, користио и њемачка документа из тог времена, која говоре о злочину који су починиле хрватске оружане снаге, у првом реду усташка „Црна легија“ Јуре Францетића. И изложба и представљање књиге у оквиру Петровданских културних дешавања имале су за циљ да пррисутне подсјете на не тако давне слике из наше прошлости како се оне
никада више не би десиле народима који живе на овим просторима:

„Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје, што си их својим очима видео. Нека ти
не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и
децу њихове деце“ (Пета књига Мојсијева,4:9)