ПРОМОЦИЈА ДРУГОГ ИЗДАЊА КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ „ЗВИЈЕЗДА САМОЋЕ“ МИЛОША ВИДАКОВИЋА

У Рудом је у петак 04.06.2021. године у организацији издавача Народне библиотеке „Манојло Илић“ и Центра за културно – просвјетну дјелатност „Просвјета“ Рудо организована промоција другог издања књиге „Звијезда самоће“, поезије рано преминулог пјесника Милоша Видаковића (1891 – 1915). О књизи су говорили уредници Радомир Јагодић и Драган Папоњак, а непролазне Видаковићеве стихове читале су Исидора Новаковић и Светлана Преловић.

Издавачи су посебно нагласили важност овог репрезентативног издања, као и чињеницу да је његова промоција била планирана за манифестацију „Видаковићеви дани културе 2020.“, која, нажалост, из познатих разлога није одржана.

У наставку доносимо дио из рецензије:

[…]Милош Видаковић је један од тих писаца који су недовољно проучени, недовољно познати и признати. Па ипак, у новије вријеме јављају се покушаји рехабилитације овог књижевника, који је у књижевној јавности упамћен по “Царским сонетима” штампаним три године након пјесникове смрти, а на које се књижевна критика неоправдано обрушила. Наравно, рехабилитација истовремено подразумијева нове поступке и нове критеријуме у расвјетљавању, прије свега Видаковићевих сонета, јер је стари нејасан, неодређен и неувјерљив. Зато је потребно да се понуди што више књижевно-критичких аргумената како би се превазишли владајући ставови и клишеирани вриједносни судови о овом књижевнику, те да се што боље Видаковић освијетли као пјесник и национални борац. Међу Видаковићевим сонетима преовлађују они који својим естетским квалитетомпревазилазе клишеирану форму вредновања и јачином исказаних емоција се не уклапају у наведене вриједносне оквире. Стога се, приликом испитивања и оцјењивања неког књижевног феномена, морају сагледати сва његова рационална и предметна значења у ширем друштвеном контексту културе и живота[…] (из рецензије “Тајне царских сонета Милоша Видаковића” Драгана Папоњка.