„За шест милиона говори један глас – не мудраца, не поете – већ обичне девојчице. Шест милиона невиних људи је погинуло. Један чисти детињи глас живи: он се показао јачим од смрти» - те речи о дневнику Ане Франк написао је 1960. песник Иља Еренбург.

Поред великог броја датума, имена владара, добијених или одузетих покрајина, сеоба, ратова, мировних конференција, са часова историје понијели смо и изреку Historia est magistra vitae (Историја је учитељица живота). За неке је та изрека била још само једна у низу латинских изрека које су доносиле петице из латинског, за неке је представљала историју као извор информација које су довољне да савладају противника у расправи, за врло мали број њих она је у преводу значила посматрати садашњи проблем реверзибилно - учити из сопствених грешака, или наставити путем који је показао успјех.

Да би се од заборава отргнуло дјело младог и рано преминулог пјесника и критичара, припадника једне генерације младих чија су стваралачка и идејна стремљења сведена на дјеловања младобосанске организације или покрета, и приближило љубитељима писане ријечи и стиха, синоћ је СЦБ „Просвјета“ Фоча организовала промоцију зборника са научног скупа "Милош Видаковић- Царски сонети младобосанске књижевности, као одраз друштвених прилика пред Велики рат“.

Јуче, 16. маја 2018. године, у пуној сали Удружења књижевника Србије, у Београду (чувена Француска 7), представљен је зборник радова Милош Видаковић - Царски сонети младобосанске књижевности, као одраз друштвених прилика пред Велики рат, са првог научног скупа одржаног прошле године у склопу Видаковићевих дана у Рудом.